Često ljudi pitaju muzičare: ”Zašto vam je uopste potreban dirigent? Šta on uopšte radi, samo nešto maše rukama?” Mnogi od njih ni ne znaju da je to jedno od najcenjenijih i najbolje plaćenih zanimanja na svetu.

Dirigent je muzički predvodnik ansambala kao sto su hor, orkestar i drugi, veći muzički sastavi. Njegova uloga je da komunicira između muzičkog dela i izvođača. Do sredine 17. veka za dirigovanje su se koristile isključivo ruke kako bi se ukazalo na melodijsku liniju. Kako je sama muzika postajala ritmicnija, ukazala se potreba za štapom koji se pomerao gore – dole.

Taj štap je u pošetku bio veliki. Za Žan Batist Lilija francuskog kompozitora čak i smrtonosan. Naime, dirigujući predstavu povredio je stopalo, stopalo se inficiralo, stvorila se gangrena koju je on odbijao da leči i tako je i preminuo. Vremenom je veliki štap zamenjem štapicem koji je i danas u upotrebi.

Ono što ljude najčešće zanima je kako muzičari razumeju to naizgled besmisleno mahanje rukama i šta ono znači. Dirigent je tu da muzičarima prenese ono što je kompozitor zapisao u svom delu, u notama. Pre svega, on mora da vodi računa o tempu, tj. o brzni izvođenja dela. On to čini desnom rukom u istom ritmu, ubrzavajući, usporavajući, zavisi od notnog teksta. Sledeća stvar je dinamika, odnosno jačina tona koju ansambl treba da proizvede. Na primer, dok jednom rukom drži ritam, drugu podiže na gore postepeno i pokazuje da muzika treba da bude jača tj. da ide u kresendo ili ako je spušta pokazuje da treba da bude tiša i ide u diminuendo. Rukama takođe pokazuje i karakter, artikulaciju nekog dela. Ako je lirska fraza u pitanju praviće široke, oble pokrete a ako treba da bude herojska na primer, pokreti će biti odsečni.

Dirigent takođe daje znakove odredjenim muzičkim grupama ili instrumentima u okviru ansambla kada treba da nastupe sa svojom deonicom i pokretima ih uvodi u raspoloženje, tempo iIi karakter te deonice. Zamislite kako je operskom dirigentu koji ispred sebe na sceni ima orkestar, hor, pevače, glumce… nije lako, zar ne?

Neki od najpoznatijih dirigenata na svetu su Vilhelm Futrvengler, Arturo Toskanini, Herbert von Karajan, Leonid Bernstajn, Zubin Mehta, Ser Sajmon Retl, Seidji Ozava, Gustavo Dudamel, Daniel Barenboim i mnogi drugi.

Osim kao sjajni umetnici, dirigenti su poznati i zbog svog ogromnog ega te su stoga česte šale muzičara na račun dirigenata. Muzičari vole da kažu “da je najbolji dirigent – mrtav dirigent”. Mozda su samo ljubomorni 🙂

Piše: Aleksandra Popović